смисао живота

Досадан дан

Одувек сам желео да пишем о нечему, да напишем неку књигу, роман, кратку причу или сценарио, било шта. Међутим, никад нисам могао да нађем неку тему, све ми се чинило да би ми лежала само нека тешка филозофија. На то сам увек питао себе ,,Кога боли курац шта ти имаш да кажеш о нечему?". Себи сам и одговорио ,,Баш ме боли курац да ли неког боли курац шта ја имам да кажем." И реших тим и да започнем управо то што будем писао.

Данас је био досадан дан. Нисам учио, а испит је све ближи, нисам свирао, само помало песме које иначе знам. У чему је уопште смисао живота? До скора сам живео по аутоматизму: кућа, школа, између мало фудбал, мало кошарка, евентуално неки излазак.  Сваки досадан дан ме подсети на тај период, на првих 15, не знам, можда чак и 18, 19 година мог живота. И увек се тих досадних дана осећам као да ми је сва животна енергија исисана, ништа не могу да започнем, никако. Обично читам један те исти форум, чекајући да се нешто појави на њему, мало слушам музику, мало гледам цртане филмове.

Цртани филм је моја омиљена врста уметности. Сваки добар цртани има две стране - прва је дечија и она је површна и врло очигледна. Њу скоро сваки цртани има, осим, наравно, оних који су намењени само одраслима. Такве Јапанци највише воле да цртају. Друга страна мора бити намењена зрелијој публици, мора бити мање очигледна. Та друга страна је управо оно што раздваја квалитетне цртане филмове од телетабиса. Она се огледа у генијалности надреалности коју би сваки цртани морао да садржи (ако је не садржи, онда то и није цртани у правом смислу). Штавише, најгенијалнији цртани икада уопште није цртан, већ је игран! Овај блог је доста инспирисан њим, као и све што радим, ако мало погледате около пар детаља ће вам рећи о чему се ради.

Живот никад неће бити као цртани филм и то ми је најжалије. Закони физике су сурови и не праштају грешке. Али мене то неће спречити да не унесем макар неке елементе цртаног филма, да мало зачиним досадну свакодневицу нечим несвакидашњим и, усудићу се да кажем, надреалним.

Данас нисам радио на свом главном животном циљу; било је много хладно, чак -7, а и вртело ми се у глави цео дан. Знам да касним неких 15 и по месеци, али данас сам имао ваљан разлог.

 (о животним циљевима другом приликом. Сад је касно и идем да спавам.)