смисао живота

Снови и циљеви

Иако су, у суштини, циљеви и снови једна иста ствар, врло је важно схватити разлику. Она се огледа у перспективи.

Свако од нас има неке снове, сања да ће постати неко и нешто, бавити се неким занимљивим и несвакидашњим послом, где ће живети и с ким, слабо ми иде ово набрајање, али надам се да је поента очигледна. Кључна је ствар да ли ће се завршити само на сањању, или ћемо нешто и предузети. Управо је у томе разлика између снова и циљева. Онај ко живи по аутоматизму и нема вере у себе, никад неће сматрати да су те ствари оствариве. Само ће сањати и вероватно осећати горак укус у устима док то чини. А ко има имало вере у себе, тај ће издвојити снове који су мало реалнији (могу ја да сањам о томе да будем професионални кошаркаш до сутра, али са својих метар и жилет и рефлексима мртвог коња, од кошарке се никако не бих леба најео), назваће их циљевима, сешће и размислиће како да их оствари.

Смисао живота врло компликовано филозофско питање, а ово што сам написао је један могућ начин гледања на њега. Ако неко не зна шта жели у животу, нема никакве циљеве, врло је вероватно да ће осећати да његов живот нема никаквог смисла. Евентуално ће наћи утеху у смислу живота који нам је еволуција наметнула, стварању потомства. Ако кренем сад о томе, можда ће звучати као да мислим да не ваља имати децу, али баш напротив. Међутим, постоји огромна шанса да ће ти неостварени људи изгубити свој живот и идентитет у својој деци и покушати да живе кроз њих.

Страх од неуспеха зна бити кочница у покушају остварења наших циљева, али највећи неуспех је не покушати уопште, већи од било ког другог неуспеха који нас може задесити на путу ка њима. Тај страх је само илузија, али, на жалост, делује реално и неки пут непремостиво. Зна да нас убеди да су изговори ваљани разлози и све ово сам искусио. У ствари, искушавам и сад. 

Знам све шта треба да радим, знам и како да то урадим, знам и да, у овој конкретној ствари, неуспех у правом смислу речи не постоји, свака грешка је краткотрајне природе, али ни данас нисам радио на свом главном животном циљу. Предпостављам да ће свакога занимати шта је то, али овај блог није замишљен да ја све то унапред опишем, већ да се из контекста и приче о томе шта сам конкретно урадио и предузео схвати. Такође, није замишљено ни да кукам и изјадам се како ништа не предузимам, биће ми веома жао ако би се само на то свело.

Надам се да ће већ у следећем тексту бити нешто конкретно, тај први корак, толико мали и прост, а толико тежак. Можда већ колико сутра...